˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ
muslimgauze
˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ˙`˘°˛´˛`˝´˙`´˝´˘˙^°˛˘ˇ~¨˝˙`´^˘ˇ
Sunday, December 26, 2010
Monday, August 23, 2010
Tuesday, June 15, 2010
Edvard Kocbek - Žerjavica (Žerjavica, 1973)
Žerjavica
Od daleč se sveti okno, zamolklo,
rdeča luč pobliskuje, kakor
da bi jo nekdo rad ugasnil,
pa se vztrajno upira,
kar naprej se bojuje in ne neha,
zdaj se zatemni do perinja
zdaj znova svetlo zažari.
In me goreče zapeče,
to si ti.
Venem tako, da plahutam.
Moj ogenj je dogorel do žerjavice.
Zdaj piha veter nad minulim požarom
in od časa do časa sune vanj.
Žerjavica zatli z vročim pišem
in zamiglja, potem pa krotko zamiži
in še komaj diha,
še vedno me uboga,
to moje, do kraja použito srce
in počasi sope.
Snovno sem izgorel do tal,
zdaj le še tlim v zemljo,
zgruden v sijajno talino,
ognjeno drhteče in minevajoče
se pomikam skozi prelive,
skozi zeleno na rdeče in sinje,
strašno barvno okno,
nad njim nežna zarja.
Nikoli nisem bil
tako lep vulkan.
Od daleč se sveti okno, zamolklo,
rdeča luč pobliskuje, kakor
da bi jo nekdo rad ugasnil,
pa se vztrajno upira,
kar naprej se bojuje in ne neha,
zdaj se zatemni do perinja
zdaj znova svetlo zažari.
In me goreče zapeče,
to si ti.
Venem tako, da plahutam.
Moj ogenj je dogorel do žerjavice.
Zdaj piha veter nad minulim požarom
in od časa do časa sune vanj.
Žerjavica zatli z vročim pišem
in zamiglja, potem pa krotko zamiži
in še komaj diha,
še vedno me uboga,
to moje, do kraja použito srce
in počasi sope.
Snovno sem izgorel do tal,
zdaj le še tlim v zemljo,
zgruden v sijajno talino,
ognjeno drhteče in minevajoče
se pomikam skozi prelive,
skozi zeleno na rdeče in sinje,
strašno barvno okno,
nad njim nežna zarja.
Nikoli nisem bil
tako lep vulkan.
Sunday, June 13, 2010
Saturday, June 5, 2010
Delomozz Krleži po 43ih letih
Dve raziskovanji vdiha in izdiha.
Delomozz Krleži po 43ih letih I
Delomozz Krleži po 43ih letih II
Več kmalu.
Delomozz Krleži po 43ih letih I
Delomozz Krleži po 43ih letih II
Več kmalu.
Friday, June 4, 2010
Delomozz sreča Krležo in Šerbedžijo
Pisati - glagol. Neka vrsta hijeroglifa s mračnim magičnim značenjem. Čovjek je postao to što jeste, time što se danas zove čovjek, tek kad je počeo pisati, prema tome: pisati traje dugo, nije nikada jedno te isto, pak se pitamo: pisati - kako, kada i kojom prilikom. Pisati pod vješalima, uz grmljavinu topova, po kasarnama ili u zatvoru, očekujući krvnika da čovjeka uhapse, da ga ubiju. Tako pisati jeste jedan od bezbrojno mnogih načina kako se pisalo i kako se piše i danas. Pisati se može da je čovjek popljuvan, prezren ili ugrožen poplavom prijeteće mržnje, kao žrtva hajke ili kao lovorikom ovjenčani pjesnik. Piše se iz samilosti iz bijede, iz lične žalosti ili veselja, iz ljubavi, gladujući ili na karnevalskom plesu. Znači pisanju nema ni kraja ni konca. Pisati se može kao i disati. Čovjek bi se ugušio kad ne bi pisao punim prsima. Da se nešto kaže i onda se piše. Da bi čovjek rekao ono što vidi, što predviđa, ili što naslućuje. Piše se i zbog suviška pameti. I karakter po zakonu tjelesne građe, imperativno nameće čovjeku svoju volju.
Commenth or !
Download hier!
(right kliek + save .˙˙˙)
Subscribe to:
Posts (Atom)